Садржај и начини полагања
матурског испита у филолошкој гимназији

Матурским испитом утврђује се зрелост и оспособљеност ученика за даље школовање.
Матурски испит полажу ученици који су успешно завршили четврти разред филолошке гимназије.

Садржаји матурског испита

На смеру живи (страни) језици ученици полажу:

- писмени испит из југословенске и опште књижевности или писмени испит из српског језика (по избору ученика),
- писмени и усмени испит из првог живог (страног) језика,
- израда и обрада матурског рада.

На смеру класични језици ученици полажу:

- писмени испит из југословенске и опште књижевности или писмени испит из српског језика (по избору ученика),
- писмени и усмени испит из латинског језика, или писмени и усмени испит из старогрчког језика (по избору ученика),
- израда и обрада матурског рада.
Сви предмети полажу се према наставном програму који је ученик савладао.

1. Писмени испит из југословенске и опште књижевности или из српског језика

Писмени испит се састоји из писменог задатка, на основу једне од пет предложених тема. Теме су из области које утврђује испитни одбор на предлог стручног актива. Списак предложених тема објављује се на огласној табли школе на почетку полугодишта.
При оцењивању писменог задатка, испитна комисија има у виду познавање грађе, ширину обраде теме, избор и интерпретацију грађе, стил и језик.

2. Писмени испит из првог страног језика (смер живи језици) односно из латинског или старогрчког језика (смер класични језици)
А. Текстови за смер живи језици су из области књижевности и културе народа чији језик ученици изучавају.
Обим текста за превод је:
- за превод страног непознатог текста на српски језик 25 - 30 редова,
- за превод са српског језика на страни језик до 20 редова,

Б. Текстови за смер класични језици садрже:

- превод непознатог/познатог текста на српски језик 20 - 30 редова,
- превод непознатог прозног текста на српски језик 25 - 30 редова,
- превод непознатог поетског текста на српски језик до 25 стихова.

Писменим испитом проверава се степен усвојености предвиђених морфосинтаксичких структура, познавање језика са којих се преводи, односно на које се преводи, способност налажења одговарајућих речи и израза у српском језику и оспособљеност за коришћење речника.
Текстове за писмени испит утврђује испитни одбор на предлог стручног актива а ученици их добијају непросредно пред почетак писменог испита.

3. Усмени испит из првог страног језика (за смер живи језици) односно из латинског или старогрчког језика (за смер класични језици)

На усменом испиту врши се граматичка анализа на одабраним текстовима и води краћа конверзација на страном језику. Чита се текст који служи за проверу непосредног разумевања прочитаног и као подстицај за разговор. Он треба да буде примерен језичком знању ученика, да је занимљив и да ученика мотивише на размишљање и разговор. Текст треба да има 25 - 30 редова и да чини заокружену целину.
Усменим испитом проверава се говорна компетенција ученика и његова оспособљеност да самостално излаже и учествује у разговору о прочитаном тексту, садржају са којима се упознао у току школовања као и о темама које су везане за свакодневни живот и интересовање ученика.

4. Матурски рад са усменом одбраном рада

Матурски рад са одбраном је самостално обрађена тема коју ученик бира са списка одобрених тема у оквиру једног од следећих предмета:
- други страни живи језик, класични језик, увод у општу лингвистику, реторика, филозофија, социологија, психологија, историја, ликовна култура, музичка култура и математика.
Теме за матурски рад утврђује наставничко веће школе на предлог стручних актива.
Списак утврђених тема објављује се на огласној табли ии доставља ученицима на увид почетком другог полугодишта текуће школске године.
Сврха матурског рада је да ученик покаже колико влада материјом у вези са темом, у којој мери је усвојио методе и приступ обради теме, како се служи литературом, да ли је оспособљен да анализира, критички размишља и да самостално изрази свој став у односу на тему коју обрађује.
Ученик ради матурски рад у току другог полугодишта четвртог разреда уз помоћ наставника-ментора.
У току израде матурског рада обавезно је организовање најмање четири консултације на којима је ментор дужан да прати рад сваког ученика и пружи му потребну помоћ упућивањем на потребну литературу и избор начина и структуре израде рада.
На обради матурског рада ученик усмено излаже концепцију свога рада, наводи литературу и друге изворе сазнања које је користио, образлаже посебне методе и поступке којима се корити при изради матурског рада и разлоге таквог избора.
После одбране матурског рада, испитна комисија утврђује оцену која се изводи од оцене матурског рада и његове одбране.

Организација и начин полагања матурског испита

Матурски рад полаже се у два редовна испитна рока: јунском и августовском. После августовског рока ученици полажу матурски испит у својству ванредног ученика у испитним роковима утврђеним општима актом школе.
Матурски испити морају се завршити у јунском року, најкасније до 20. јуна, а у августовском року, најкасније до 25. августа.
За полагање матурског испита ученик подноси пријаву школи у року који одреди школа. У пријави наводи страни језик који жели да полаже за смер живи језици, односно латински и старогрчки језик, за смер класични језици и назив теме за матурски рад.
Ученику који се пријавио за полагање матурског испита, а који јс спречен да из оправданх разлога полаже испит у целини или поједине делове испита, испитни одбор може да одобри полагање ван редовних рокова.

Начин полагања писменог испита

Писмени испит из истог предмета полажу сви ученици истог дана, по правилу у истој просторији, у присуству најмање једног дежурног наставника.
Писмени испит из појединих предмета траје четири школска часа.
Између два писмена испита ученик мора да има слободан дан.
На писменом испиту из страног језика ученик може да користи речник и лексикон.
За остале писмене испите није дозвољено коришћење додатне литературе.
Теме и задатке за писмени испит предлажу предметни наставници, а испитни одбор, на дан испита, од предложених одреди пет тема, односно група задатака од којих ученик бира једну.
Теме и задатке за писмени испит ученици добијају напосредно пред почетак писменог испита.
Неку тему за матурски рад може да ради само један ученик у истом испитном року.
Ученик предаје матурски рад у року који одреди испитни одбор.
Уколико га не преда у предвиђеном року, сматра се да је одустао од полагања матурског испита.
Ученик не сме да прекрши испитна правила која утврди испитивач (наставници), председник испитног одбора и овлашћени школски надзорник Министарства просвете.

Начин полагања усменог испита

Усмени испит из предмета који се полаже писмено и усмено, полажу ученици који су положили писмени испит.
Полагање усмених испита почиње најраније два дана након положених писмених испита.
Усмени испити полажу се извлачењем испитних листића на којима су исписана по три питања, односно задатка. Уколико ученик процени да не може да одговори на питања, може листић једном да промени, што може да утиче на оцену.
Испитни листић не сме бити два пута употребљен истог дана.
Број испитних листића већи је, за сваку испитну комисију, за 10% од броја пријављених кандидата.
Списак испитних питања припремају предметни наставници у сарадњи са стручним активом и благовремено га дају ученицима да би се припремили за матуру.
Одговори ученика на усменом испиту и одбрани матурског рада трају до 30 минута, укључујући и време за припрему ученика за давање одговора.
Усменом испиту могу да присуствују, поред чланова испитних комисија, чланови испитног одбора и овлашћени школски надзорник Министарства просвете.
Материјал који садржи списак тема и задатака, питања за писмени испит и испитне листиће за усмени испит, чува се као пословна тајна до почетка испита. Материјал чува директор школе.

Оцењивање и ослобађање од полагања испита

Успех ученика из предмета који се полаже писмено и усмено оцењује се једном оценом која се изводи на основу оцена добијених на писменом и усменом делу испита.
Оцена из матурског рада изводи се на основу оцена добијених на матурском раду и одбрани тог рада.
Општи успех на матурском испиту исказује се једном оценом као средња, аритметичка вредност оцена добијених за поједине предмете које су полагали на матурском испиту и оцене из матурског рада.
Оцене из појединих предмета утврђује испитна комисија на предлог предметног испитивача, а оцену општег успеха испитни одбор на основу извештаја испитних комисија. Ако испитна комисија не може да утврди појединачне оцене једногласно, ако је један оцењивач дао позитивну оцену, други негативну, или је разлика између позитивних оцена две или више, испитни одбор утврђује коначну оцену.
Ученик је положио матурски испит ако је из свих делова испита добио позитивну оцену.
Ученик који је на матурском испиту добио једну или две недовољне оцене полаже поправни испит, односно поправне испите. Уколико не положи поправни испит у августовском року, поново, као ванредни ученик полаже испит из предмета из кога није положио испит, у роковима утврђеним општим актом школе.
Ученик може бити и неоцењен или оцењен негативном оценом, без полагања испита.
Неоцењен остаје ученик који прекине испит из оправданих разлога и ученик који је због кршења испитних правила удаљен са испита.
Негативном оценом оцењује се ученик који прекине испит без оправданих разлога, ученик који није предао писмени задатак, ученик који је напустио просторију у којој се полаже испит без дозволе дежурног наствника. Негативном оценом оцењује се и ученик за кога се недвосмислено докаже да је у току испита или после испита користио недозвољена средства или да је рад преписивао.
Ослобађају се усменог дела испита ученици који су сва четири разреда гимназије завршили са одличним успехом и имали одличну оцену из предмета који се на матури полаже писмено и усмено - уколико су на писменом испиту добили одличну оцену.