1. Зашто си уписао-ла баш Карловачку гимназију?

Одлучила сам се за Карловачку због интересовања за стране језике, а ова гимназија је филолошка и, самим тим, одговарајућа за сваког ко има одређену наклоност према језицима и, уопште, друштвеним наукама. Један бивши ученик ове гимназије својим утисцима битно је утицао на моју одлуку...

Једина је посебна, другачија. Причало се о дивном односу са професорима којима се ученици могу чак и поверавати и на које увек могу рачунати. Ученици су посебни, свако има неки свој стил, а „жртве моде” се тешко могу наћи међу ђацима, што представља праву релаксацију за очи... То је било обећавајуће.

Јер пружа могућности школовања у иностранству.

Зато што даје потпуно образовање, зато што се „гаји” посебан однос између ученика и професора.

Зато што је школа са репутацијом, зато што ћу када је завршим са поносом то рећи и они који је нису завршили ће ми завидети. Наравно, и због језика - природне науке ми не иду од руке...

Јер пружа темељније знање из предмета које заиста волим. Замислите некога ко обожава српски или књижевност у Машинској школи!

Хтела сам да се удам за богослова. (Р.Ѕ. Да, пила сам воду са чесме Четири лава, али још увек не видим резултате!)

2. Да ли си се разочарао-ла?

Не, интересантно је то сто сам сваким даном све задовољнија својим избором и не постоји ништа што би могло да промени моје мишљење.

Не, никако. Шта више, нисам ни мислила да је овде тако добро...

Не, ипак има нечег посебног у речима: "Ја сам ђак Карловачке гимназије!"

3. Наброј 10 најбољих ствари у Карловачкој гимназији.

1. пријатна, опуштена атмосфера
2. добар професорски кадар
3. добар однос између ученика и професора
4. најбољи и млади професори
5. професори луди к'о струја
6. њихова широка схватања
7. професори који су, сем што добро изгледају, пуни позитивне енергије
8. супер друштво
9. ученици креативни и талентовани
10. размена знања
11. толеранција
12. подршка
13. и ђаци имају право на реч
14. мали број ђака у разреду
15. информисаност о свим догађајима
16. отвореност за све новине
17. пројекти у које је укључена Гимназија
18. маштовитост
19. компјутери
20. могућност упознавања себе кроз различите активности
21. зграда Гимназије
22. Бранков споменик у дворишту
23. огледала у wc-има
24. приступ читаоници
25. грејање
26. нова сала
27. велико, лепо двориште
28. велики, лепи прозори идеални за седење

29. шипка за држање ногу на појединим клупама
30. рефлектори испред школе
31. то што има три звона за време одмора: за почетак, средину и крај
32. физичко у Дворској башти лети
33. дрво дивљих јабука код спореднод улаза
34. химна карловачких ђака
35. глумачка секција
36. нико не воли Вука Караџића
37. историја
38. истичу се таленти
39. чињеница да је у Сремским Карловцима, а не у граду, тако да је отцепљена од света и, у ствари, представља један мали, други свет
40. музика која се пушта на одморима
41. „Вилењак”
42. много феминисткиња
43. успешан хор
44. само две године природних предмета
45. најбоља сендвич-кифла у кантини

4. Шта би мењао у К.г.?

Не пуно. Већина ствари су онакве какве треба да буду.

Неке професоре, неке ученике. Водоинсталације.

Увела бих више секција, организовала бих више манифестација, јер она треба да буде савршена.

Можда бих још мало гурнуо природне науке на маргину...

Можда би требало мотивисати више момака да се упишу.

Па можда неколико професора и, молим вас, неке слике на зидовима. Не могу више у свакој учионици да гледам Доситеја, Вука и компанију! Годио би Толстој, Андрић, Црњански...

5. Да ли се карловачки ђаци по нечему разликују од ученика других школа?

По количини знања коју поседују и по томе што не повлађују другима. По томе што може с поносом да каже у коју школу иде и да призна да је воли без блама.

Опуштенији су и боље расположени јер их ова школа уопште не притиска.

По свему могућем, осим по биолошком пореклу (мада је и то питање...).

У нама влада дух Карловачке гимназије који немају ђаци осталих школа и који је заиста посебан, па, самим тим, и нас чини посебним.

Мислим да то не може најпрецизније да се објасни, али дефинитивно постоји нека разлика, дакле, разликујемо се по приступу људима и свету, смислу за хумор...

Зрелији, маштовитији, ведрији од других ђака. Немају страх од школе.

По мени, већину карловачких ђака професори науче да размишљају, да постављају себи питања и предано трагају за одговорима.

„И ми се састајемо, волимо не растајемо и на крају нико није сам!”

6. Да ли си инфициран К.г. Синдромом?

Веома. Сваким даном све више. Не могу да објасним себи зашто и на који начин, али присутност духа К.г. У мени и одређена зависност од ње сваким даном је све јача.

Вероватно. Школа ми се једноставно превише свиђа...

Да. Нема ми спаса.

Да, сви су инфицирани.

Наравно, мислим да су то сви, како ученици, тако професори. Увек желим да се вратим, једноставно те вуче назад.

Да, инфицирана сам. Због тога што неизмерно волим ову школу, везана сам за Карловачку нераскидивим везама.

Да, дефинитивно...

Установио сам дијагнозу, али још нисам пронашао лек (а ни нећу изгледа)...

Само мала опаска: где год изађеш у граду, а свира заиста добра музика - ту су сви карловачки ђаци.

7. Како се изгледа ученик К.г. (шта изговара, како се понаша)

- Kада се заљуби

Ученик Карловачке гимназије се заљубљује у пролеће, када Карловци изгледају божанствено и блиставо. Заљубљени ученик не слуша професоре!

Он одбија правило - заљубити се у пролеће и заљубљује се када нађе некога с ким може да подели своје мишљење и интересовања.

„Волим те” изговара на страном језику који учи.

Заљубљује се када процени да је њен дечко на истом интелектуалном нивоу као она!

Оцене ти нису важне када си душевно „нахрањен”...

Црвени за сваки коментар професора и друштва, срећан је и када добије 1.

„Јао, живот је диван, сви сте дивни...”

Изговара нешто што никада није мислио да изговори. Има елан за рад и философира као никада.

Вероватно изгледа смешно. А понекад и забрињавајуће...

Одсутан је на часовима и у друштву уопште, а изговара граматички неправилне реченице уз велики осмех и много збуњености.

- Када се извлачи од одговарања

Или побегне са часа, или се смеши професорици.

Као да му температура скаче на 39,20°С...

Исценира да му је позлило, само нестане.

Покушава да убеди професора да није ред на њега да одговара: „Питали сте ме прошли час!”, „Био сам дуго болестан!”, „Одговараћу следећи час - јавићу се!”

- Када бежи са часа

„Ју, кидам ја, ионако имам само 6 неоправданих!”

Више као да иде на час него као да бежи.

„Идем мало да прошетам до станице... а можда и одем кући...”

Стоји на ходнику испред учионице, следећи час је писмени из латинског, а он схвата да даље од друге деклинације никако не може да научи.

- Када правда часове

„Закаснила сам минут и по, а она ме је уписала!”

Као да су му родитељи скроз неурачунљиви, јер се углавном извлачи на њих, или као да су доктори склопили пакт са вирусима.

„Нисам успео да уђем у аутобус!”



Запетљава се у недоглед, поприма израз анђела и каже неколико пробраних речи...

Труди се да буде убедљив и прича до детаља: „Зваће мама!” (која никада не позове)...

- Када чита лектиру

„Професорице, неко ми је у библиотеци пред носом узео последњу лектиру!”

Прочита интерпретације.

Реагује у складу са лектиром, ако је обимна цоктаће. Уопште, мислим да му није баш толико тешко да чита било шта, јер је свестан да ће се бар мало пронаћи у томе.

„Погледаћу филм!” (Али после филма чита књигу, обавезно!)

Прво прави фаце и јауче, жали се на професорицу књижевности и програм, али скоро увек прочита.

- Када слуша музику

Дај бре, шта слушаш то, то је комерцијала, „Линкин Парк” је закон!

Понаша се тотално у складу са музиком коју слуша. Дакле, на месту је и „стајлинг”, код девојака шминка, наруквице, натписи... Музика је разноврсна - од репа до метала...

Воли да комбинује све и свашта само да звучи стварно добро и има неку поенту. Значи - „Мали сигнали” не долазе у обзир!

- Када иде на екскурзију

Онда су сви „откачени”, укључујући и професоре... атмосфера одлична!

Као да је дошао на Дан пива у Шведској!

- Када се доказује у друштву

Осваја их знањем из енциклопедија или пева (ма како певао).

Он је већ „доказан”, јер је научен да увек држи до свог мишљења.

„Пукли сте људи, пукли!”

Чешће би био опуштен када не би имао превелику жељу да доказује да је нешто што није.

„Ју, ладно сам добио-ла 5 из географије!”



Лажима: „Ја идем у Карловачку - ваљда ја знам!”

- Када изграђује своју личност

Вероватно је изграђује целог живота, али неке особе из овог периода имају пресудан утицај на изграђивање личности, чак и они лоши људи.

Већ у Гимназији уче га томе, а он је довољно паметан да сам изгради свој став.

„Ја то не морам да знам, то је биологија, математика, географија, хемија, физика...”

- Када га мама и тата избаце из куће са 100 евра у једном, а 18 година у другом џепу.

Труди се да буде специфичан и да, када изнесе свој став, никада ниси сигуран како то треба да схватиш.