Један од најбројнијих актива је управо овај, а то говори о томе да српски језик и књижевност заузимају веома важно место у образовању ученика „Карловачке гимназије”.Много пажње посвећује се раду са ученицима на часовима, а посебно током активности које су ван школе.

Ученици су редовно заступљени на свим такмичењима која се организују из српског језика и увек су у врху листа учесника, дакле, најбољи су или међу најбољима. Учествујемо редовно и на свим литерарним, као и на мултимедијалним конкурсима и ту, такође, имамо запажене резултате.

Актив професора српскога језика

Актив професора српскога језика постоји од 1990. године. тј. од момента када Карловачка гимназија постаје гимназије филолошког усмерења. Од тада, одвојено се одвијају часови књижевности и часови језика, с тим што је недељни фонд часова језика – два, а часова књижевности – три. Од 1990. год. одељења се на часовима језика деле на пола, тако да истовремено наставу одржавају два професора у двема групама.

Оваква подела омогућава и повремено „претресање” група, што значи да је могућ прелазак ученика из једне у другу, у зависности од процене професора или жеље ученика. Нека одељења су подељена на јачу и слабију групу, и у том случају, сходно постигнутом успеху, ученици прелазе из једне у другу групе. То, наравно, захтева усаглашен и тимски рад предавача.

У првом разреду ради се курс фонетике, историје језика и дијалектологије, у другом ученици слушају курс из морфологије са творбом речи, а у трећем и четвртом разреду раде се синтакса српскога језика и лексикологија. У завршном разреду ученици прате и посебан курс лингвистике. Предвиђено је да ученици стекну солидан преглед структуре српскога језика, те да са том основом могу да наставе изучавање свога, као и страних језика.

Поред редовне наставе, одвијају се и припреме за такмичења и треба рећи да Карловачка гимназија сваке године постиже запажене резултате на Републичком такмичењу у Тршићу.

Ученици, такође, могу да прате факултативну наставу старословенског језика, којом руководи професор рускога језика, што доприноси мултидисциплинарности наставе. У оквиру Школског развојног тима, од прошле године се организују пројекти интердисциплинарне наставе, с тим што од фебруара 2004. године у тај пројекат бива укључена и настава српскога језика. Планира се да у сарадњи са професорима класичних језика, историје, музичке и ликовне уметности остваримо пројекат „Почеци словенске писмености”, и да и на тај начин уведемо новине у наставу.

Поједина одељења трећега разреда прате експерименталну наставу синтаксе, базирану на уџбенику који су саставили професори српског језика наше школе.
Захваљујући идејама и организационим способностима наших предавача, ученици имају прилику да се на разне начине упознају са својим језиком.

Актив за енглески језик

Тренутно најбројнији актив у гимназији. Седамнаест професора свакодневно учи ђаке гимназије свему ономе што предвиђа план и програм наставе за учење енглеског језика, а и много више од тога. Настава енглеског језика организована је по смеровима које ученици похађају: ученици смера савремени језици имају пет часова енглеског недељно, уколико им је енглески језик „први”. Ученици којима је енглески језик „други”, уче га три часа недељно. Ђаци који су се определили за смер класични језици енглески језик уче три часа недељно.
У школи се ради по страним уџбеницима, комбинованим методама, но, основни модел је комуникативни, а издавачи уџбеника су Оксфорд, Кембриџ, и Лонгман.

Поред редовне наставе, ученици гимназије су укључени у мултидисциплинарне пројекте, у оквиру којих, за потребе наставе других предмета, користе енглески језик у нашој медијатеци или у једном од наших кабинета опремљених савременим рачунарима, добротом фондације Отворено друштво и њиховог пројекта Учионице за трећи миленијум, и Америчке амбасаде у Србији и Црној Гори и њиховог пројекта.

Поред наведених пројеката, као додатни вид наставе организоване су и две драмске секције у оквиру којих се раде скечеви, импровизације и основе глуме, а у последње три године, организоване су представе позоришне групе по имену The Elizabethan Hard-core Theatre „Сестре по метли” (The Wyrd Sisters, аутора Терија Прачета, и мјузикл „Мали дућан страве” (Little Shop of Horrors) Aлена Менкена и Хауарда Ешмена

Актив за немачки језик

Немачки језик се у нашој школи учи као први и као други језик. Ученици који похађају курс првог страног језика имају пет часова немачког недељно, а они који су одабрали немачки као други страни језик, похађају три часа недељно.

За први и други страни језик користе се немачки уџбеници. У настави немачког језика поред уџбеника, користе се још и компјутер, видео, аудио и друга наставна средства.

Ученици имају могућност да учествују на разним такмичењима и темељно се припремају за студије немачког језика, уколико се за њих определе.
У оквиру школе постоје разне секције, тако да ђаци могу да учествују у позоришној секцији на немачком језику. Негујемо пријатељство са једном берлинском гимназијом п ао на овај начин наши ученици имају директан контакт са језиком и људима.

Уџбеници који се користе су: Blick, em Momental, Unterwegs. Издавачи су Hueber i Laugenscheidt.

Руски језик

Актив руског језика има три професора. Руски језик се учи као први страни језик у одељењима I1, II2, III2 и IV2 са пет часова недељно и, као други језик у одељењима II3 и IV4 са три часа недељно.

У оквиру првог страног језика, ученици имају један час недељно са лектором за руски јегик, госпођицом Јулијом Њеструјевом, која је асистент на Катедри за руски језик на Филозофском факултету у Новом Саду.

Карловачка гимназија је у септембру 2004. године водила групу ученика на једномесечни боравак у Москву.

Ученичке изјаве уместо текста
о активу професора класичних језика на питања:

Класични језици? Шта је то? Чему то? Коме то?

Одговори:

Језици. Они су очеви европске културе – Грци и Римљани, људи, велике војсковође, сјајни умови, мислиоци и говорници, јунаци, утемељивачи културе и цивилизације. Најлепша и највећа дела данашњице угледају се на античку културу. Мислите ли да би без знања класичне филологије било савременог света? Није истина да су ово мртви језици као што већина сматра. Ми смо ту да их оживимо. Учећи ове језике сазнајемо много корисних ствари.

Јесте тешко, али је занимљиво. Професори се труде да нам омогуће што занимљивија предавања, а заузврт од нас добијају знање.

Зашто? – уобичајено питање. Зашто да не?
Можда вреди бити у потпуности образован, а можда и не.

De gustibus non est dispunandum.

Модел вишефронталне наставе - нова школа Петра Савића

Мoдeл вишeфрoнтaлнe нaстaвe aутoрa Пeтрa Сaвићa (1910-1993) прeдстaвљa пoкушaj дa сe читaв нaстaвни прoцeс пoстaви нa тeмeљe другaчиje нeгo штo je тo у трaдициoнaлнoj, фрoнтaлнoj нaстaви, с циљeм дa сe oнa oслoбoди ситуaциja нeпoвoљних зa учeникe (зaмoрнa и дoсaднa eкс кaтeдрa прeдaвaњa, стрeпњa oд изнeнaднoг oцeњивaњa, стрaх oд лoших oцeнa) и oни дoвeду у ситуaциjу у кojoj ћe сaмoстaлнo дoнoсити oдлукe и oдгoвaрaти зa свoj рaд и њeгoвe рeзултaтe. У oвoм виду нaстaвe нeмa уoбичajeних прeдaвaњa, вeћ учeници учe сaмoстaлнo, кoристeћи уџбeникe, eнциклoпeдиje, другу литeрaтуру и слушajући излaгaњa свojих другoвa и другaрицa.

Прoфeсoр имa улoгу oнoг кo усмeрaвa, пoмaжe, рaзjaшњaвa и пoдржaвa нaпoрe учeникa. Учeници сe сaми приjaвљуjу дa oдгoвaрajу oндa кaдa прoцeнe дa су сaвлaдaли oдрeђeни дeo грaдивa, уз oбaвeзу дa у тoку гoдинe oдгoвaрajу свo прeдвиђeнo грaдивo пoдeљeнo нa oкo 20 дeлoвa кoje учe и oдгoвaрajу кao цeлинe. Учeници сaми прeдлaжу и oцeну зa кojу жeлe дa oдгoвoрajу, и имajу прaвo дa пoнoвe oдгoвaрaњe aкo прoфeсoр мисли дa oдгoвoр ниje нa нивoу кojи je учeник прeдлoжиo. Нaучнa испитивaњa eфeкaтa oвaквe нaстaвe пoтврдилa су дa oнa пoстижe oснoвнe циљeвe: дa сe учeници oсeћajу приjaтниje, сигурниje, дa успeшниje плaнирajу свoje oбaвeзe и прихвaтajу oдгoвoрнoст зa свoje oдлукe, дa сe успoстaвљa сaрaднички и присниjи oднoс измeђу учeникa и прoфeсoрa, кao и дa сe пoстижу бoљи рeзултaти у стицaњу знaњa нeгo штo je тo случaj у трaдициoнaлнoj нaстaви.
У мoдeрнизoвaнoj вaриjaнти, чиjи су aутoри Дринкa и Дрaгaн Сaвић, oвaj сe мoдeл сe у Кaрлoвaчкoj гимнaзиjи Примeњуjу у jeднoм брojу oдeљeњa вeћ шeсту шкoлску гoдину из Прeдмeтa Лoгикa (III гoдинa) и Сoциолoгиja (IV гoдинa).